Vinograd je veoma kompleksan ekosistem
Kao proizvođači znamo da se, nikada ne može pretvoriti loše grožđe u kvalitetno vino. U suštini, u podrumu nije moguće poboljšati kvalitet grožđa, već samo sačuvati postojeći kvalitet. Prema tome, naša vinova loza se već u vinogradu tretira sa najvećim poštovanjem i pažnjom.
Jedan od naših najvažnijih ciljeva u vinogradarstvu jeste da sačuvamo prirodne plodnosti zemljišta. Grožđe može u potpunosti razvijati potencijal samo ako se uzima u obzir ceo sistem, a to znači:
zemljište, loza, klima, flora i fauna, kao i vremenski uslovi.
Da bi se proizvelo čisto i dobro vino, neophodno je više pažljivih koraka i postupaka. Uz mnogo senzibilnosti i strpljenja, mi gledamo da pažljivo pratimo ciklus vegetacije, uvek spremni reagovati na promene spoljnih okolnosti. Savremena tehnologija uz kombinacijom tradicije, omogućavaju nam da na kraju kreiramo jedinstveni stil „Nikad nije kasno“ vina.
Temelj za proizvodnju kvalitetnih vina jeste zdrav i očuvan vinograd.
Samo zdravo grožđe može proizvesti velika vina u podrumu.
Da bi se proizvelo takvo jedinstveno vino u kome svako može uživati, neophodno je napraviti sledeće korake:
1. berba
Početak berbe je u svakoj godini drugačiji.
Svaki proizvođač ili svaka vinarija ima svoja pravila prema kojima određuje najbolje vreme u godini za berbu.
Trenutak kada se grožđe bere zavisi od klimatske zone, kao i od vremenskih uslova.
Naša filozofija je veoma jednostavna,
„grožđe mora biti zrelo“, što znači da ima dovoljno šećera. Na kraju, svi želimo sadržaj alkohola u čaši koji je rezultat fermentacije sadržanog šećera. Istovremeno, treba uključiti odnos između šećera i kiseline u grožđu.
Cilj je da na kraju šećer i kiselina budu harmonični.
Za ceo proces važno je da grožđe bude zdravo, što znači da kožice od bobica budu unete neoštećene.
Zbog toga mi pre berbe vršimo selekciju grožđa gde se materijal koji ne ispunjava naše uslove kvalitete odvoji i vraća zemlji.
Tako se neprijatni mikroorganizmi ne mogu umnožiti i prouzrokovati neugodne mirise i ukuse u našem vinu.
2016
2. Muljanje grožđa
Posle berbe naše zdravo grožđe mora da prođe kroz mulaću.
Muljanje, zapravo, opisuje kratak proces, gde se pojedine bobice nakon berbe odvoje od peteljke. Taj korak je veoma važan zato što Peteljke zadrže neke kiseline koje začine crno vino gorkom .Pojedine bobice koje se u procesu muljanja zgnječe sačinjavaju kljuk, koji se kasnije fermentira.
3. Fermentacija
U alkoholnoj fermentaciji, šećer uglavnom postaje alkohol. Uz pomoć kvasca to je moguće.
Kvasci su prirode gljivice koje se množe, odnosno dupliraju. Tokom fermentacije kvasci pretvaraju šećer grožđa u alkohol. U prosekuta fermentacija traje između sedam i 14 dana i zavisi od temperaturnih okolnosti. Što je toplije u podrumu ili rezervoaru, to brže napreduje. Kod našeg vina ne fermentira samo šira, nego se fermentiraju i kožice od bobica.
Razlog tome je potreba da se iz kožice od crnih bobica ekstrahuju antocijani, koji kasnije daju tipičnu crvenu ili ljubičastu boju vinu. Takođe, na taj način se odvaja više tanina i minerala koji kasnije vinu daju finu i jasnu strukturu.
Kljuk od crnog vina se cedi tek kada je crvena boja ovladala i kad se fermentacija završila.
4. Sazrevanje
Za sazrevanje našeg vina upotrebljavamo drveni burad – barik burad.
Još su Kelti koristili bačve od drveta za skladištenje vina i drugih tečnosti.
Tokom vekova, ova tehnika skladištenja je jako napredovala, a vremenom
se pokazala kao najbolja metoda za sazrevanje crnih vina u vinskoj industriji.
Na taj način, mi možemo našem vinu dati konačnu formu.
Ovaj skok kvaliteta rezultat je važnih faktora :
– izbor drveta, stepen „tostinga“ i vreme skladištenja.
Barik burad su iznutra nagorela vatrom različitog stepena – tzv. tosting.
Efekat ``tostinga`` i hrast obogaćuje vinu sa različitim sastojcima i omogućavaju kiseoniku da prodire kroz hrast i tako pruža umerenu i pozitivnu oksidaciju vina. Takođe, tanini koji dobro utiču na strukturu vina u ustima oslobađaju se iz drveta i dodaju sastavu vina. Na ovaj način vino postaje kvalitetno, složeno.
Pored toga, nije moguće sazrevanje svakog crnog vina u bariku. U suštini, vinu je potrebna dovoljna struktura, tako da se arome hrastovog drveta usklade sa sortom. Stoga, vina lošeg kvaliteta ne mogu se poboljšati samo čuvanjem u bariku.
``Nikad nije kasno`` vino koje sazreva u barik buradima razvija razne karakteristike. Pored vočne aromatike koje vino ima zahvaljajući izbora sorta često se u njemu osećaju i arome cimeta, vanile, suvih karanfila, karamela i prženih badema. Kroz sazrevanje u bariku, sortni karakter našeg vina kombinuje se s karakteristikama drveta i stvara savršen proizvod.
Naše vino je sazrevalo 18 meseci u buradima srpskog hrasta.
2017
Signature 2016.
2018
Melodija i Simfonija